Lavirint tranzicije

Konferencija koja ima simboličan naziv „Lavirint tranzicije“ organizovana je na Fakultetu političkih nauka uz pomoć Centra za studije socijalne demokratije i  Fondacije Fridrih Ebert.

Profesor  dr  Zoran Stoiljković, koji je bio i moderator ove konferencije, na početku raspravu je započeo konstatacijom da nešto duboko ne valja u proizvodnji naših javnih politika i da imamo nestabilne strategije. „Postoji  nekoliko razloga da krenemo sa ovom raspravom, prvenstveno jer je Srbija, a i svet u tranziciji,“ istakao je prof.  Stoiljković. „Ovu konferenciju shvatite kao prvi korak u naporima koje ćemo činiti, a sveobuhvatna analiza potrebna je zbog velikog broja političkih aktera.

Delujući socio–ekonomski procesi

Dr Mihael Erke, direktor beogradske kancelarije Fondacije Fridrih Ebert istakao je da je potrošački model zapadnih društava u Srbiji prihvaćen. ,,Svi se osećaju Evropljanima kada je reč o potrošačkom stilu, ali nemaju sve države iste mogućnosti za proizvodnju”, smatra  dr Ehrke. koji je dodao da Srbija predstavlja  dobru lokaciju za investicije. „Nemačka preduzeća  koja su spremna da finansiraju, uzimaju Srbiju u obzir i to je nezavisno od statusa Kosova i političkog stava nemačke diplomatije prema Srbiji“. Neophodno je prevazići jaz koji postoji između srednjeg sloja stanovništva i tajkuna u Srbiji.

„Srbija je u tranzicioni proces ušla kasnije od zemalja u regionu, pa je imala mogućnost da uči na dobrim iskustvima drugih“, istakao je prof. dr Mihailo Crnobrnja sa Fakulteta za ekonomiju, finansije i administraciju Univerziteta Singidunum. „Tranzicija je čudan proces, menjaju se pravila igre dok igra traje, i to otežava ceo postupak“, smatra profesor Crnobrnja. On je kao otežavajući faktor naveo i sve veći problem „odliva mozgova“ i nedostatak dobre opšte strategije.

„Političko stanje u Srbiji karakteriše velika nezaposlenost mladih, rastuća tendencija ka nezaposlenosti, povlačenje ljudi iz radne snage, neuravnoteženosti na spoljnom planu i stopa inflacije koja je veća nego u svim susednim zemljama“, rekao je prof.dr Ljubomir Madžar sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu. Građani imaju veće poverenje u institucije iz Titovog vremena, i da je sećanje na to vreme velika smetnja za dalji razvoj. „Vlasti su dolazile i odlazile, a problemi ostaju isti“, zaključio je prof. Madžar.

Mihail Arandarenko, profesor Fakulteta za ekonomiju, finansije i administraciju Univerziteta Singidunum, ukazao je da je Srbija bila zemlja koja je bila izložena lošoj upravi, ratu i da je veoma zapuštena. Kao rezultat loše višegodišnje politike danas imamo neuspešnu tranziciju.“Koreni  ovakve situacije u zemlji potiču još iz vremena devedesetih i od tada nije došlo do oporavka nezaposlenosti“, istakao je profesor Arandarenko.

Pitanja kojim je dr Miodrag Zec, profesor  Filozofskog fakulteta u Beogradu, započeo svoje izlaganje je: „Zašto je Srbija teritorijalno i politički nedovršena država i zašto se stalno vrti u krug“? Problemi datiraju još iz šezdesetih godina i još tada su građani odlazili na privremeni rad u inostranstvo, od tada imamo problem uvoza i izvoza.“Ovde se država ne gleda kao res publica, odnosno kao javna stvar, već kao raspodela sredstava i naše društvo trenutno nema snage da proizvede stabilnu i jaku državu’’, smatra profesor Zec.

Dr Vladimir Vuletić, profesor Filozofskog fakulteta, kao sociolog je objasnio da postoje pogrešne pretpostavke tranzicije, a prva je da je država glavni akter, jer u izborima koji predstoje ona jednostavno ne može da donese pravu odluku. Druga pogrešna pretpostavka je da je krajnji cilj tranizicije ekonomski rast i opšte blagostanje. Osnovni ciljevi tranzicije su deregulacija, privatizacija i liberalizacija, jer ovi procesi u Srbiji još nisu dovršeni. „Nije suština tranzicije da svi žive dobro – jedno je parola, a drugo je realna situacija“, naglasio je on.

,,Kada govorimo i o nekim pozitivnim stranama u kojim se nalazi Srbija, možemo da kažemo da je stopa fertiliteta u Srbiji slična kao i u drugim državama Evrope’’, napomenuo je dr Goran Nikolić, saradnik Centra za novu politiku. Prema najnovijem popisu stanovništva u Srbiji je trenutno 1/6 obrazovanih građana. ,,Situacija ipak nije toliko crna. Ljudi u Srbiji ne gladuju, ali je činjenica da ipak treba da dođe do nekih promena’’, zaključio je Nikolić.

Prof. dr Zaga Golubović istakla je kako tranzicija i evolucija nisu sinonimi. Ona kao osnovni problem naglašava pitanje  indikatora demokratske tranzicije. ,,Moramo da  stvaramo koncepciju šta je prava demokratija kojoj težimo, jer tu postoji problem mitologizacije demoktatije’’. Ona je naglasila da zakone imamo, ali je pitanje da li su oni u funkciji demokratskog razvoja ili nas vraćaju unazad . ’’Mislim da kod nas nisu u  pitanju lavirinti tranzicije, već društvo koje se još nije oslobodilo klica dugogodišnjih bolesti i ne pokazuje perspektivu da ih se uskoro oslobodi’’,  zaključila je Zaga Golubović.

Pravci širih ekonomskih i socijalnih promena

Branislav Čanak, predsednik UGS ,,Nezavisnost’’, istakao je da tranzicija u svakom rečniku označava samo prelaz iz tačke A u tačku B. Ona postaje nešto drugo tek uz dodatne sadržaje. ,,Mi tranziciju nismo shvatili kao nešto što treba ispuniti voljnim političkim sadržajem. Sve smo sveli na ekonomsku tranziciju, a nju smo izjednačili sa privatizacijom. To je besmisleno’’, objasnio je on. Dodao je da veliki problem nastaje kada ekonomska reforma zakuca na politička vrata. ,,Kada dođe do toga da i političari treba da se menjaju, onda nema dalje tranzicije jer oni imaju moć da zaustave promene. Tako nastaje lavirint’’, smatra Branislav Čanak.

Nebojša Atanacković, predsednik Unije poslodavaca Srbije, naglasio je da tranzicija ne sme da traje 22 godine i da smo mi rekorderi u njenom sprovođenju. Takođe, pogrešan je i pristup promenama. ,,Sve vreme govorimo u uključivanju u Evropu, ali za nas je mnogo važnije da Evropa dođe kod nas. Mi moramo da usvojimo evropske standarde i vrednosti’’, naglasio je on. Dodao je da Srbija, u pokušaju da se predstavi kao država u tranziciji, koristi savremene mehanizme koji kod nas ne mogu da funkcionišu. Zauzeo je pesimistični stav o daljem razvoju zemlje. ,,U ozbiljnom smo lavirintu iz koga nećemo lako i brzo izaći’’, zaključio je Nebojša Atanacković.

Čedanka Andrić, sekretarka Socijalno – ekonomskog saveta, ukazala je na sve probleme na koje u svom radu nailazi ova institucija. Naglasila je da u Srbiji ne postoje dugoročne strategije i planiranja, pa se zbog toga Savet ne bavi razvojnim pitanjima. ,,Do sada smo rešavali probleme povezivanja radnog staža, overe zdravstvenih knjižica, nezavršenih radnih sporova. Svi ti problemi su posledica neefikasnosti pravnog sistema. Možemo reći da se naš rad svodi na gašenje požara’’, objasnila je ona. Kao jedan od značajnih problema navela je to što ne dolaze zakoni na mišljenje Savetu. To je bila jedna od primedbi u izveštaju Evropske komisije. ,,Nekoliko ključnih zakona usvojeno je bez prethodnog mišljenja Saveta. Kad imamo to u vidu postavlja se pitanje kako dalje raditi. Ja predlažem da se i sa narednom Vladom potpiše kratkoročni sporazum sa tačno definisanim zadacima, jer od dugoročnih neće biti koristi’’, zaključila je Čedanka Antić.

Nataša Zavođa, savetnica u Ministarstvu za rad i socijalnu politiku, na početku izlaganja ukazala je na značaj uređenja odnosa u svetu rada. ,,Ovo pitanje treba da bude odgovornost sindikata, ali i društvena odgovornost. Pored toga, trebalo bi pokrenuti postupak izmene Zakona o radu’’, smatra Zavođa. Vlada takođe treba da pokrene mere štednje u javnom sektoru u okviru kojih bi povećenje plata maksimalno moglo da bude 1,2 odsto.

Svetozar Krstić, sekretar Privredne komore Beograd, smatra da je Srbija rekorder po sprovođenju tranzicije jer istu sprovodimo od 1989. godine. ,,Od strateški važne zemlje postali smo strateški marginalinalizovani. Izgubili smo poziciju mediteranske zemlje i naš položaj je geografski nevažan’’, rekao je Krstić. ,,Industrija EU zaostaje petnaest godina za industrijom SAD-a, a mi zaostajemo dvadeset godina u odnosu na industriju EU’’, zaključio je Svetozar Krstić.

,,Prognoza stanja nezaposlnosti za sledeću godinu je jako loša, jer će ona i dalje permanentno rasti. Tek posle 2013. postoji šansa da se ta nezaposlenost malo smanji’’, objasnio je prof. dr Petar Đukić, sa Tehnološko-metalurškog fakulteta u Beogradu. Neke od najstrašnijih pojava u našem društvu su huliganstvo i agresija, koje se direktno vezuju za besperspektivnost velikog dela mladih, visoku nezaposlenost, ravnodušnost i nesposobnost vlasti. „Ono što me posebno zabrinjava jeste neofašizam, jer vidim kukaste krstove koji su u ovom momentu jako nepotrebni u modernom društvu“, zaključio je on.

Pravci širih socijalnih i ekonomskih promena

Dr Slaviša Orlović, profesor Fakulteta političkih nauka, započeo je ovu sesiju govoreći o specifičnostima koje su obeležile konsolidaciju demokratije u Srbiji, kao što su sankcije, inflacija 90-ih, ratovi, NATO intervencije, pitanje Kosova i izlazak iz izolacije.  Spoljašnji faktori koji utiču na trenutno stanje u  Srbiji su budžetske reforme u skladu sa MMF-om, uređenje vojske u skladu sa NATO-om, kao i usklađivanje zakona sa Evropskom unijom. „Srbija danas nije u mogućnosti da adekvatno definiše tri osnovna elementa države, a to su teritorija, granice i stanovništvo“, istakao je prof. Orlović.

Dr Natalija Mićunović, direktorka Uprave za rodnu ravnopravnost iz Ministarstva za rad i socijalnu politiku,  je govoreći  o ideološkim preprekama naučnom znanju i ideološkim predrasudama, posebno se  osvrnula na beogradski Univerzitet, kojim dominira neproporcionalna elita profesora. „Naš Univerzitet nema slobodnu razmenu znanja, stoga je samo fiktivno univerzitet. Obrazovanje se ne reformiše, za znanje nije ništa urađeno“, objasnila je ona.

O političkoj refleksiji tranzicije govorio je Mr Dušan Spasojević, asistent na Fakultetu političkih nauka,  dajući kao primer dva sveže urađena istraživanja. Prvo istraživanje je o radu Narodne Skupštine, tj. u kojoj meri ona menja zakone koja Vlada podnosi, prvenstveno budžetske, dok je tema drugog istraživanja, koje je sproveo Odsek za američke studije, medijsko predstavljanje siromaštva. „Unutar medijskog diskursa vidimo samo državne službenike koji pričaju o siromaštvu, sve ostalo je disperzivna oblast bez prepoznatljivih aktera“, zaključio je on.

Prema rečima Dragane Petković-Gajić, predstavnice Saveza samostalnih sindikata Srbije, uzrok nezavidnog položaja u kome se Srbija trenutno nalazi, i pred međunarodnom zajednicom i pred građanstvom,  jeste to što je svoju tranzicionalnu priču sprovodila kroz neoliberalni metod, a za to nije postojao društveni konsenzus. Srbija zato nije postigla efekte koji su se od nje očekivali i iz tog razloga su kod nje prisutne sve četiri ’Habermasovske krize’: kriza racionalnosti, ekonomska kriza, kriza legitimiteta i motivacije, koju je posebno naglasila. „Civilno društvo, iako slabo, treba da motiviše i podstakne sivu masu građana da deluje i da ih okrene ka javnoj sferi“, istakla je ona.

„Nema dana posle krize jer našoj krizi nema kraja“,  nastavlja mr Srećko Mihailović iz Centra za razvoj sindikalizma. Podsetio je na mnogo puta ponovljeno pitanje po čemu je to Srbija bila lošija od drugih postkomunističkih država da dođe do ovog stanja. Kao svoj odgovor na to, ukazao je na postojanje ’dve crne rupe’ koje prete da progutaju društvo. Jedna je pitanje teritorije, u koju spada i pitanje Kosova i Metohije, a druga to što u društvenim vrednostima u Srbiji skoro dva veka dominira ideja nacionalizma.

Dr Vukašin Pavlović, profesor Fakulteta političkih nauka, istakao je da Srbija prolazi kroz dve tranzicije. Kroz prvu, preventiranu, koja je vezana za period devedesetih godina, i drugu, posle dvehiljadite, koja je psihološki teža, jer ljudi ne vide izlaz i nadu. „Srbija ponavlja greške Druge Jugoslavije, na jedan čudan način. Društva koja kasne sa promenama na kraju plate mnogo veću cenu“, rekao je prof. Pavlović. On je metaforički predstavio stalni sukob Srbije sa međunarodnom zajednicom kroz mit o Tezeju koji nije došao do minotaura, a put izlaska je Arijadna, koju on vidi kao Evropu.

Nakon završetka diskusije, poslednju sesiju zatvorio je prof. dr Zoran Stojiljković, zaključivši da je ovo jedan od kvalitetnijih skupova, imajući u vidu nivo komunikacije i interakcije učesnika. Nagovestio je da će kao rezultat ovog skupa izaći zbornik tekstova učesnika konferencije.