Monitoring medija

Po prvi put u poslednjih sedam godina, koliko Fondacija Konrad Adenauer prati programske, ekonomske i strukturalne trendove medija u Srbiji, angažovan je  monitoring-tim koji je pratio političke partije u onlajn medijima. Desetoro studenata Fakulteta političkih nauka od januara do marta ove godine pratilo je zvanične sajtove i ponašanje političkih stranaka na društvenim mrežama Fejsbuk i Tviter, dok je štampu analizirala  novinarka Tamara Skrozza, a televizijske programe prof. dr Miroljub Radojković.

Aleksandra Popović iz Fondacije Konrad Adenauer smatra da je dobro što se već uhodan tim profesora Radojkovića i Tamare Skrozze ojačao mladim ljudima, koji su ukazali na sve veći značaj onlajn medija u promociji stranaka. “Oni su dobrim idejama i inicijativom doprineli ovom istraživanju, koje smo sproveli sa dobrom i konstruktivnom namerom.”

Profesor Miroljub Radojković je citirao Aristotela da ‘učenik treba da ubije svoje učitelje’: “Drago mi je da studenti koji su učestvovali u ovom projektu danas imaju priliku da pokažu znanje stečeno na Fakultetu”. Kada je reč o monitoringu televizije, profesor smatra da “politička manipulacija elektronskim medijima navire na sve strane. Elektronski mediji su na indirektan način uvučeni u predizbornu kampanju pre više meseci. Konačno, ona je pre tri dana i zvanično otpočela raspisivanjem izbora na svim nivoima. Sada  će se jasnije videti da li i kako stranke kontrolišu elektronske medije.”

Novinarka Tamara Skrozza kritikovala je pripadnike svoje profesije. “Kada novinari razgovaraju o predizbornom izveštavanju, oni obično koriste glagol „pratiti“: pratiti ovog ili onog političara, izlaznost, kampanju… U slučaju ovih izbora, međutim, pomenuti glagol potpuno odgovara kompletnoj medijskoj aktivnosti. Umesto da svoje čitaoce informišu i edukuju o pravom smislu izbora i posledicama zaokruživanja određenih imena, novine citiraju komentare političkih analitičara o postizbornim koalicijama i političkim dogovorima. Kao da su „na repu“ događaja od kojih zavisi bliža budućnost Srbije, novine jednostavno prate ono što drugi rade, i ono čime se drugi bave”, zaključuje Skrozza.

Rezultate analize delovanja političkih stranaka u onlajn medijima predstavile su studentkinje Senada Slavujević, Žaklina Živković i Sanja Nasevski. Zaključci do kojih su došle jesu da stranke u Srbiji ne koriste u dovoljnoj meri sajtove za promovisanje svojih političkih rešenja, niti za komuniciranje sa građanima. Stoga se stiče utisak da su sajtovi pre svega informativnog, a ne interaktivnog karaktera. Mogućnosti Fejsbuka većina stranaka nije u potpunosti shvatila, niti taj kanal koristi  na pravi način. Političari ga koriste  kao konferencionu salu u kojoj nam serviraju vesti, a mi sa druge strane ostajemo kao nemi posmatrači. Slična je situacija i kada je reč o Tviteru, koji bi trebalo da služi kao sredstvo pibavljanja mišljenja javnosti i kanal preko koga će stranke da komuniciraju sa građanima. Umesto toga, nailazimo na iste sadržaje koje možemo pronaći u medijima i na zvaničnim sajtovima stranaka.