Print

Početna U FokusuKonferencije Sindikati i politika

Sindikati i politika

Sindikati i politika bili su tema okruglog stola, koji je organizovao Centar za razvoj sindikalizma na Fakultetu političkih nauka.

Ovaj skup otvorio je sociolog Srećko Mihailović konstatujući kakva je trenutna situacija i položaj sindikata u Srbiji. „Malo ko se danas bavi sindikatima, kao i što se oni malo bave sobom“, naglasio je Mihailović i time započeo diskusiju o učešću i značaju sindikata u političkim partijama.

„Uloga sindikata jeste ograničenje partokratske vladavine u Srbiji, kao i borba protiv sistemske i endemske korupcije. Sindikati bi trebalo da budu indikatori partijskih promena,  racionalizacije javnih sektora i vođenja poreske politike“, smatra dr Zoran Stojiljković. Kao cilj ovog razgovora naveo je što stručniji i profesionalniji doprinos predizbornoj, a nedovoljno javnoj raspravi u kojoj su na jednoj strani radnici i sindikati, a na drugoj svet politike i partija.

U diskusiji na temu „Političke elite, sindikati i radnici na kraju tranzicije“ dr Nada Novaković obratila je pažnju na marginalizovanost i loš položaj radnika. „Politička elita ima za cilj da mnogo obeća menjajući retoriku, ali ne i interese“, rekla je ona. Kao posebno značajno pitanje izdvojila je povezanost sindikata i političkih partija u predizbornom period, koji negativno utiče na ugled i položaj sindikata koji podilaze partijskim interesima.

Aforizmom „Samo da prođe ova demokratija, pa da opet živimo kao ljudi“, započeo je svoje izlaganje dr Petar Đukić. Kao jedini interesi koje članovi sindikata od njih danas imaju jesu politička i sindikalna moć, kao i lična satisfakcija. „Oni se danas suočavaju sa posledicama loše tranzicije, svetske ekonomske krize, neefikasne privatizacije i  velike krize duga“, zaključio je Đukić.

Dr Dubravka Gajić istakla je da rasprava o sindikatima i politici kasni 11 godina, i da je ovo pitanje trebalo da bude otvoreno još donošenjem Zakona o privatizaciji 2001. godine. Rezultat mikroistraživanja koje je sprovela pokazao da je, po mišljenju sindikalista, neznanje odlika realnosti svih elemenata države – od građana do najviših državnih institucija.

Mr Zlatoje Martinov smatra da je nemoguće odvajati politiku od sindikata, jer se oni bore za prava radnika. „Nije strašno da sindikat podrži neku stranku na izborima, ukoliko ona podržava njihov rad. Oni ne treba da pregovaraju sa partijama, već sa Vladom i poslodavcima“, zaključio je Martinov.

Dr Darko Marinković je konstatovao kako su sindikati uvek kroz istoriju imali pravo i potrebu da učestvuju u političkom životu, ali da danas cenu krize plaćaju radnici, jer im nije potrebna tranzicija ako su u njoj gladni i siromašni. „Sigurno da će ozbiljniji ulazak sindikata u politiku doneti promene, jer ovi koje imamo danas nisu relevantni“, završio je svoje izlaganje Marinković.

„Pitanje odnosa sindikata, politike i političkih stranaka uvek se postavlja u vreme izbora“, istakao je dr Slaviša Orlović. Sindikati su važni akteri politike, ali su još značajniji kao učesnici civilnog društva , jer artikulišu interese zaposlenih i dobri su socijalni amortizeri. „Ulazak u izbornu arenu ekskuzivno je vezan za političke partije, a da bi sindikati tu bili prisutni, moraju nekoj dati podršku“, naglasio je Orlović.

Drugu sesiju okruglog stola otvorio je dr Neven Cvetičanin temom „Sindikati i politika. Legalan brak umesto divlje veze“.  Najbolji odnos sindikata i stranaka uspostavlja se definisanjem interesa i formiranjem savezništva. „Govoriti da nešto može ostati izvan politike za mene je neka vrsta idealizma. Sindikati na osnovu ideološke profilisanosti treba da odaberu strateškog partnera i da uspostave legalan brak sa politikom “, rekao je Cvetičanin.

Dr Duško Radosavljević napomenuo je da sindikati u već zaprljanu političku arenu, ulaze radi koristi. „Ja sam pobornik politike ne ulaska sindikata u političku igru, jer mislim da bi vrlo brzo postali korumpirani”, zaključio je Radosavljević.

Vojislav Mihailović iz Centra za razvoj sindikalizma prezentovao je „Javnomnjenjski uvid u odnos sindikata i politike”.  Glavni cilj istraživanja je utvrđivanje mišljenja da li sindikati treba da uđu u politiku. Rezultati su pokazali da većina ispitanika smatra oni ne treba da se mešaju u politiku, dok manji broj ukazuje da bi oni trebalo da sarađuju sa političkim strankama.

„Sindikati imaju dve funkcije – zaštitnu i društvenu. Oni su akteri moći, koji mogu prisiliti poslodavce na menjanje mišljenja”, istakao je gospodin Mato Lalić. On je ukazao na sličnost trgovine i pljačke, a problem je kako se postaviti da mi ne budemo ti koji će biti opljačkani.

„Sindikati se mogu smatrati i kao predstavnci partija. Uticaj globalizacije ih je podelio na više frakcije, međutim sindikati takođe mogu delovati kao društveni pokret”, naglasio je Bojan Lađevac iz FES-a , na šta se nadovezao gospodin Danilo Milić koji smatra da je globalizacija bila uzrok slabljenja veze između sindikata i političkih stranaka.

Bogdan Koetsier, koji je govorio u ime dr Mire Bogdanović, ukazao je na tesnu povezanost sindikata i političkih partija. „Društveni život je oduvek bio pun trzavica, često se dešavalo i da politički protivnici osnivaju vlastite sindikate. Plan je da se stvori dobra organizacija, kako bi se omogućio suverenitet u društvu”, navodi Koetsier.

Politikolog Radivoje Jovović je obratio pažnju na nedostatke italijanskih sindikata u politici. „U Italiji se sindikati udružuju i formiraju partije, što nikako nije dobro za političku arenu. Ta pojava dovodi do toga da sindikati imaju mnogo partija sa kojima ne mogu da sarađuju”, zaključio je Jovović.