Izazovi multikulturalizma u Jugoistočnoj Evropi

Na Fakultetu političkih nauka, u organizaciji Udruženja za političke nauke i Heinrich Boell fondacije, održana je Međunarodna konferencija „Izazovi multikulturalizma – Jugoistočna Evropa u evropskom političkom diskursu“. Ovaj skup, održan 23. i 24. marta, okupio je stručnjake iz oblasti političkih nauka i profesore mnogih fakulteta. Pored domaćina iz Beograda, ovoj konferenciji prisustvovale su kolege sa univerziteta iz Friburga, Hajdenberga, Beča, Roterdama, kao i predavači iz regionalnih centara u Crnoj Gori, Skoplju, Novom Sadu, Zagrebu, Sarajevu i Ljubljani.

Aktuelnost ove teme ogleda se u nedavnom „objavljivanju“ političke smrti multikulturalizma, koju su utvrdili francuski predsednik Nikola Sarkozi, nemačka kancelarka Angela Merkel i britanski premijer Dejvid Kameron. Ona može da dovede do opravdanja nasilnosti prema manjinskim grupama i narušavanja ideje o postojanju demokratske i konstitucionalne integracije složenog i multikulturalnog društva.

„Ova internacionalna konferencija inspirsana je multikulturalizmom, koji je važna tema savremene politike“ , rekao je prof. dr Milan Podunavac otvarajući diskusiju. „Današnje vreme je najbolje za  raspravu i iznošenje različitih argumenata kako bismo učili o problemima u modernim nacijama i demokratskim državama“, dodao je profesor.

Dekan fakulteta profesor doktor Ilija Vujačić istakao je da na univerzitetima pitanje o multikulturalizmu postaje sve više zastupljeno.  On je ukazao na značaj ove konferencije za proučavanje daljeg razvoja multikulturalizma u savremenom društvu. „Pravi je trenutak da se zapitamo o budućnosti multikulturalizma i partikularnih problema koji se danas javljaju u Evropi“, smatra profesor Vujačić.

Wolfgang Klotz, direktor regionalne kancelarije Heinrich Boell fondacije za Jugoistočnu Evropu, ukazao je na veliko širenje migracija na starom kontinentu. „Svedoci smo toga da mnogi ljudi žive i rade u zemljama koje nisu njihove matične države i zato treba raspravljati o multikulturalizmu“, rekao je Klotz. Važno je osvetliti, između ostalih, pitanje kolektivnog identiteta, građanske lojalnosti i plaćanja poreza.

Tokom dvodnevnih panel diskusija razmatrano je kako se na najbolji način boriti sa izazovom različitosti u demokratiji – pitanjima pasivne tolerancije, javnog priznanja i negativne politike.  Namera konferencije bila je da se nađe odgovor na pitanje šta je dobra strana multikulturalizma i šta smo naučili iz iskustva Jugoistočne Evrope.

Učesnici i teme konferencije:

Panel 1 – Multikulturalizam u evropskom političkom diskursu

Moderator: Ilija Vujačić, dekan Fakulteta političkih nauka

Milan Podunavac – Šta je dobro kada je reč o multikulturalizmu?

Thomas Fleiner – Multikulturalizam u evropskom političkom diskursu

Andras Jakab – Konstitucionalna vizija nacije

Alpar Losonc – Multikulturalizam, neoliberalizam i lov za autentičnom zajednicom

Bojan Zalec – Mirna koegzistencija, transkulturalizam i žrtvovanje

Panel 2 – Promišljanje o multikulturalizmu u kontekstu prava i izazova – iskustva Jugoistočne Evrope

Moderator: Dragica Vujadinović

Vojislav Stanovčić  – Vladavina prava, demokratija i izgledi multikulturalizma za Jugoistočnu Evropu

Drago Roksandić  – Multikulturalizam, interkulturalizam i transkulturalizam

Asim Mujkić, Nermina Mujagić – Multikulturalizam i ideologija etnonacionalizma

Jovan Teokarević – Političke institucije i multikulturalizam na Balkanu

Viktor Koska – Prava drugog: uključenost i neuključenost izbeglica u post-jugoslovenskim državama

Panel 3 – Multikulturalizam i politika identiteta

Moderator: Drago Roksandić

Vladimir Gligorov – Šta je politika kulturnog identiteta?

Kristin Henrard – Integracija i multikulturalizam, konvergencija i divergencija

Đorđe Pavićević – Multikulturalizam i demokratski identitet

Ljubica Spasovska – Daleki arbitri, supra-nacionalna institucija i supra-nacionalne alternative od carstva do Evropske Unije

Panel 4 – Multikulturalizam i većinko-manjinski odnosi, izgledi u Jugoistočnoj Evropi

Moderator: Đorđe Pavićević

Ružica Jekešević – Evolucija manjinskih prava, zaštita u posleratnim društvima: Slučaj Hrvatske

Ivana Jelić – Manjinska prava, zaštita i većinsko-manjinski odnosi u Crnoj Gori

Nikola Beljinac, Biljana Đorđević, Tijana Dokić – Političke strukture multikulturalizma i većinsko-manjinski odnosi: Slučaj Srbije

Duško Radosavljević – Političko reprezentovanje manjina u Vojvodini

Davor Marko – Pravo na manjinski jezik kao pozivnica za pristup i učešće