Print

Početna U FokusuStudiranje Diploma i tržište rada

Diploma i tržište rada

(Ne)usklađenost obrazovnog sistema i tržišta rada bila je povod za održavanje tribine na Fakultetu političkih nauka, u organizaciji Fondacije Konrad Adenauer i nedeljnika Vreme.

Dekan Fakulteta prof. dr Ilija Vujačić istakao je da bi ova diskusija trebalo da podstakne dalje rasprave o situaciji u kojoj se nalaze studenti nakon završenog školovanja. „Veoma je važno uspostaviti vezu između Univerziteta i tržišta. Neophodno je da mladi nauče da svoje diplome pretvore u položaj za napredak u radu“, naglasio je Vujačić.

Henri Bohnet, direktor fondacije Konrad Adenauer za Srbiju i Crnu Goru ukazao je na postojanje sličnih rasprava i u Nemačkoj. On je istakao da u njima moraju da učestvuju ne samo univerziteti i ekonomske strukture, već i studenti. Kao neophodno sredstvo za bolju perspektivu diplomaca naveo je sticanje praktičnog iskustva. „Mi u Nemačkoj imamo priliku za prakse tokom studija i to je ono što pomaže mladima da shvate čime u stvari žele da se bave“, naglasio je Bohnet.

Zoran Kostić,  pomoćnik ministra prosvete i nauke, ukazao je da su znanje i edukacija ključne poluge ljudske civilizacije. „Razvoj obrazovanja ima smisla samo ako su u njega ugrađeni privredni i društveni rast, zato je važno obezbediti  jednake šanse za sve. Država  mora da osigura osnovno i srednje obrazovanje, besplatne udžbenike, jer jedino tako možemo postići demokratsku stabilnost i sposobnost društva za evropske integracije“. Pomoćnik ministra ukazao je na teškoće u usklađivanju obrazovanja i tržišta rada koje imaju zemlje u tranziciji, koje su posledica toga što tržište rada još uvek nije definisano i formirano, već je u procesu transformacije.

Nevenka Žarkić Joksimović, prorektorka za finansije Univerziteta u Beogradu, skrenula je pažnju na postojanje Centra za razvoj karijere, čija je osnovna funkcija da obezbedi praktično iskustvo studentima. Kao njegov glavni nedostatak istakla je nedovoljnu sposobnost da poveže fakultet sa kompanijama, tj. organizacijama, kao potencijalno mesto gde studenti mogu da obave praksu. Ali, prema njenom mišljenju, to nije jedini problem. „Ni studenti nisu prepoznali centar kao mesto koje može da im obezbedi to iskustvo“, smatra ona i predlaže da treba razmisliti da se na svakom fakultetu osnuje ovakva organizacija, a da Centar za razvoj karijere bude samo koordinator njihovih aktivnosti i organizator edukacija.

Kako to izgleda iz studentskog ugla, prisutnima je predočio Miša Živić, predsednik SKONUS-a. „Celokupni sistem obrazovanja postavljen je tako da je važno samo dobiti diplomu, a stvarni cilj treba da bude dolaženje do znanja. Mi, kao studenti, moramo da promenimo sebe i da stičemo znanja i veštine, koje nas nažalost ne uče na fakultetu“, smatra Živić. On je ukazao da studenti moraju da postanu svesni značaja znanja i da im to postane najznačajnije. „Veoma je bitno da stičemo nove kompentencije, informacije i da budemo proaktivni  kako bismo napredovali. Ovaj vek je zasnovan na znanju i upravo to će biti najveća konkurentna prednost svih pojedinaca, a i država“, zaključio je Živić.

Mihael Šmit iz Privredne komore Nemačke u Srbiji naglasio je da poslodavci koji dođu u Srbiju mogu da budu zadovoljni veštinama i znanjem, koje studenti poseduju. „U Srbiji su studenti taoci bolonjskog procesa, koji nije završen. Specifično autoritarno socijalističko nasleđe ostavilo je tragove u obrazovanju. Mladi moraju više da uče, rade, zarađuju i budu produktivniji u ovom tehnološkom dobu. Problem je nedostatak motivacije i spremnosti na samoinaicijativu“, istakao je Šmit. On smatra da Srbija nije interesantno mesto za studiranje, ali i da bi poboljšanje toga bio veliki doprinos  i dugoročni napredak za ovu zemlju. „Studenti nemaju dovoljno prakse i kreativne inicijative. Bolonja treba da se završi na pravi način i da se više pažnje posveti praktičnom obrazovanju“, ukazao je Šmit.

Veljko Janjić, generalni direktor firme „Bexel consulting“,  kao glavni uzrok loše situacije diplomaca ističe pogrešnu predstavu koju studenti imaju o sebi. „Moraju da razumeju da su upravo oni klijenti, kojima se pruža usluga. Razlog zašto pohađaju fakultet bi trebalo da bude sticanje što više znanja, koje u konkretnim primerima mogu da primene, kako bi sutra imali dobru platu“. On je ukazao da je neophodno da studenti promene svest o svom položaju, kako bi se on u budućnosti poboljšao. „Studenti su poslodavci na fakultetu, a proizvod obrazovanja jeste znanje, ali su i plate. Oni moraju da se edukuju i stručno usavršavaju da bi napredovali i da bi svoje veštine razvijali u oblastima, koje ih interesuju“, zaključio je Janjić.