Naučni skup “Zašto glasam”

Predstojeći izbori bili su povod za organizovanje naučnog skupa „Zašto glasam, kako glasam ako uopšte glasam“ na Fakultetu političkih nauka u organizaciji Fondacije Fridrih Ebert i Centra za demokratiju Fakulteta.

Dekan Fakulteta prof. dr Ilija Vujačić otvarajući skup naglasio je značaj fenomena belih listića. On smatra da je ovo nova pojava i da je interesantno ispitati otkud takva inicijativa, ima li predistoriju i kakav uticaj može imati na izborni proces. „Zanimljivo je analizirati na koji način su se intelektualci, koji pripadaju istom krugu, radikalno podelili kada je reč o ovom pitanju“,  smatra profesor.

Dr Michael Ehrke , direktor beogradske kancelarije Fondacije Fridrih Ebert, istakao je da iako Srbija ima tek dvanaest godina demokratske vlasti, ima sličan problem kao i starije demokratije – kriza postdemokratije. „I u Srbiji je došlo do pražnjenja političke rasprave, najveće stranke se zalažu za iste stvari. U ekonomskoj i socijalnoj politici nema značajnih sadržinskih razlika i onda se postavlja pitanje za koga glasati“, rekao je on i dodao da je neophodno izaći na izbore.

Kao ključne faktore za analizu našeg partijskog sistema, prof. dr Zoran Stojiljković sa Fakulteta političkih nauka navodi fragmentaciju, polarizaciju i nestabilnost. „Mi smo prostor visoke fragmentacije, ali nismo preterano polarizovani. Stranke su dosta bliske jedne drugoj i u analizi možemo pričati o taktikama, a ne strategijama“, objašnjava profesor. On dodaje da su strategije stranaka ono što fascinira javnost prilikom posmatranja izbornih kampanja, iako one nisu jedini element. „Mene više interesuju nesretni birači. Oni i dalje veruju u državu kao dadilju, koja treba da ih ljulja od kolevke do groba“, smatra profesor i navodi činjenicu da se u Srbiji tek petina biračkog tela opredeljuje na osnovu efekata kampanje, dok trećina to radi zarad očekivanog benefita, trećina na osnovu socijalnog ili nacionalnog opredeljenja, a petina na osnovu lojalnosti lideru.

Prof. dr Vladimir Vuletić sa Filozofskog fakulteta u Beogradu ističe da postoji značajna razlika između programa partija, koje pišu stručnjaci, i kasnijih aktivnosti političara, pa zbog toga ne smemo tvrditi da ne postoje značajne razlike između stranaka. „Programi ne treba da budu materijal za analizu. Potrebno je zagrebati ispod površine, ispod obećanja koja su zajednička svima i tada možemo uočavati razlike“, rekao je profesor. On ističe da ćemo do tih razlika najlakše doći kroz analizu četiri dimenzije: karaktera postojećeg društva, vizije budućeg društva, načina na koje tu viziju ostvariti i identifikaciju ključnih prepreka i neprijatelja. Analizirajući trenutnu kampanju, kao zanimljive odlike on izdvaja prisutnost demagogije, razvoj antiglobalizma, dominaciju ekonomskih tema, a slabu zastupljenost kulture i socijalnih pitanja, kao i zanimljivo shvatanje političke moći. „U Srbiji se smatra da politika može da reši sve probleme. Zbog toga nam kampanje izgledaju kao neke vrste agencija za zapošljavanje ili pak novogodišnjih čestitki“, zaključio je profesor Vuletić.

Prof. dr Zaga Golubović sa Instituta društvenih nauka analizirala je kako se ponašaju sučeljene strane u predizbornim ponudama. „Konstanta svih predizbornih kampanja i njihovih promašaja je u formalnom komuniciranju vlasti i građana, bez realnog kontakta između političkih partija, koje nude obećanja bez pokrića, i građana koji ih prihvataju bez kritičkog razmatranja samo na osnovu toga ko je glasniji i medijski aktivniji. Oni u obećanjima vide spas od postojećeg nezadovoljstva koje rapidno raste“, objašnjava ona, ističući da mi kao građani moramo da se zapitamo koja je naša uloga u izbornom procesu. Birači bi trebalo da shvate da njihovo nije samo da zaokruže, već i da kasnije kontrolišu. „Građani nakon izbora bacaju krivicu samo na političare zbog neispunjenih obećanja, ne pitajući se da li su i oni krivi što su verovali u njih bez preispitivanja da li su ona realna i programski utemeljena“, smatra profesorka Golubović.

Prof. dr Jovan Komšić sa Ekonomskog fakulteta u Subotici rekao je da su danas više profilisani zahtevi partijama i da su građani zreliji, nego pre četiri godine. „Političke stranke kao politički akteri osluškuju signale iz demosa i pojačavaju ih, ali samo selektivno, i nude jedan plan budućnosti koji se ostvaruje u susretu partija zasnivanog na takmičenju, kontroli i saradnji“, istakao je on. Pitanje je u kojoj će meri političke partije nakon ovog takmičarskog momenta biti sposobni da sarađuju u vršenju političke vlasti. „Ako pođemo od političkih aktera, oni nisu samo relajne stanice koje reemituju, već gotova artikulisana raspoloženja građana. Ako hoće da budu odgovorni i da kreiraju javni interes, ne smeju ga mistifikovati i učiniti metafizičkim“, rekao je prof. dr. Komšić.

Mr Jasminka Dulić iz Hrvatskog akademskog društva Subotice istakla je da je pravo pitanje da li se na osnovu političko-ideološke orjentacije može predvideti ponašanje birača. „Cilj istraživanja koje je sprovodeno u Subotici na višenacionalnom uzorku bio je da se utvrdi latentna struktura stranačkih preferencija, struktura stavovskih orjetnacija političke kulture i da se ustanovi legitimna važnost ovih dimenzija u pogledu političkog opredeljenja građana“, naglasila je ona. Najznačajnije varijable istraživanja bile su nacionalna pripadnost i stepen obrazovanja. Kao glavne rezultate istakla je postojanja dve glavne opcije stranačkog sistema. „Glavna obeležja glasača liberalno-demokratske opcije su prozapadna i moralni konzervativizam u pozitivnom smeru, dok su karakteristike radikalno-nacionalne odbacivanje tržišne ekonomije, antizapadni sindrom i nacionalna vezanost“, smatra mr Dulić.

Prof. dr Milan Jovanović objasnio je sistemsku dimenziju izbornog procesa. On je naglasio da više nema spora da izborni sistem utiče na birače i da je za Srbiju karakteristično da se partije ne ponašaju u skladu sa njim. „Opšti je stav da proporcionalni izborni sistem, koji mi imamo, podrazumeva samostalni nastup stranaka na izborima, koji bi trebalo da oslika stanje javnog mnjenje. Međutim, to kod nas nije slučaj. Do sada imamo dvanaest podnosilaca izbornih lista. Više od četrdeset partija učestvuje na ovogodišnjim izborima, a samo njih pet to radi samostalno“, objašnjava profesor Jovanović. On smatra da je dobar izborni sistem onaj koji nam omogućava da znamo šta se dešava sa našim glasom nakon izbora. „Mi dajemo glas liderima, a oni kasnije prave koalicije za koje mi možda nikada ne bismo glasali. Ali opet, ako ne glasamo, drugi će govoriti u naše ime“, zaključio je on.

Dr Siniša Altagić sa Fakulteta političkih nauka ukazao je da veliki broj faktora utiče na izbornu odluku. „Njihovo delovanje je združeno i teško ih je izdvojiti.  Najznačajniji su imidž partije, teme koje partije pokreću u kampanjama i partijska identifikacija. Teme su te koje doprinose razlici u imidžu“, naglasio je Atlagić. „Na osnovu čega će se jedan dvadesetogodišnjak opredeliti za koga da glasa? On neće pročitati program partije, već će se odlučiti ili  pod uticajem porodice, ili na osnovu imidža kandidata ili partije koje su u ponudi.“

Prof. dr Slaviša Orlović je protiv izborne apstinencije. „ Ako glasam izbor je moj, ako ne glasam to je izbor nekog drugog – a zašto bi nam neko drugi krojio sudbinu? Glasanjem mi biramo svoje političke predstavnike, oblikujemo javne ustanove, i opredeljujemo se za javne politike kakve god da su“, istakao je on.  Profesor smatra da su demokratiji  potrebni aktivni i informisani građani koji podupiru demokratske procese, a politička debata i diskusija su od suštinske važnosti za postojanje demokratskog građanstva. „Ljudi moraju da veruju da njihov glas ima uticaja na vladu i ponašanje političke elite , naročito danas, kada nije važno ko broji glasove, već ko glasa“ zaključio je profesor Orlović.

Mr Ana Stoiljković, doktorantkinja Univerziteta u Lidsu, govorila je o posledicama negativnih kampanja. „Kada krenete u ovakvu kampanju morate očekivati bumerang efekat, a ovo je prvi put u Srbiji da su negativne reklame potpisane. Ako ćemo ih analizirati sa stanovišta psihologije – strah najviše motiviše ljude. To što se plašimo određenog kandidata uticaće na nas da glasamo za druge“, smatra Ana Stojiljković.

Nenad Čelarević iz OEBS-a je izložio zaključke do kojih je došao u radu sa mr Dušanom  Spasojevićem sa Fakulteta političkih nauka o fenomenu belih listića. „Oni su vrsta bojkota političke ponude koja u Srbiji postoji, ali ne i organizovana antipartijska lista. Poslednjih mesec dana u jeku kampanje oni koji su zagovarali te bele listiće počeli su polako da se opredeljuju i podržavaju određene partije“, naglasio je on.

Jelena Žegarac iz Centra za slobodne izbore i demokratiju predstavila je rezultate istraživanja o vrednosnim orijentacijama glasača sedam parlamentarnih stranaka u Srbiji.

„Birači Demokratske stranke, Liberalno demokratske partije i Ujedinjenih regiona Srbije  uglavnom su modernisti, demokratski i proevropski orijentisani. Sa druge strane, pristalice Srpske radikalne stranke, Srpske napredne stranke i Demokratske stranke Srbije više su autoritativni i nacionalistički nastrojeni i uglavnom su protivnici evropskim integracijama.“ Jelena Žegarac smatra da je zanimljiv podatak da su potencijalni glasači Socijalističke partije Srbije u velikoj meri demokrate, modernisti i neautoritativne ličnosti, ali i da ih odlikuje ambivalentan stav prema EU.

Bojan Klačar iz Centra za slobodne izbore i demokratiju smatra da problemi izborne komunikacije u Srbiji proističu iz toga što se njom niko ne bavi ozbiljnije – ona ne pripada ni korpusu medijskih, niti izbornih zakona. „Glavni problemi leže u interpretaciji tih zakona, nedorečenoj ulozi Saveta Republičke radiodifuzne agencije i prevelikoj mogućnosti upliva novca na relaciji stranke – mediji“. Bojan Klačar navodi da izborna komunikacija podrazumeva tri aktera: izborne učesnike, medije i građane. „Svi imaju različite interese, a neophodno je da svi dobiju i mogućnost da ih zadovolje. U Srbiji građani najviše stradaju, a političke stranke imaju najveću moć“, zaključio je on.

„Danas među građanima vlada ozbiljan pesimizam i nezadovoljstvo koji se, međutim, ne kanališe u spremnost za glasanje “, slaže se i Predrag Kurčubić iz Ipsos Strategic Marketinga. „Jedino crkva ima pozitivan imidž, sve ostale institucije ulivaju izrazito nepoverenje ljudi koje postoji i prema liderima i samim partijama. Mi nemamo ni jednog političara koji ima pozitivan rejting“, dodao je on.

Dr Srećko Mihailović iz Centra za razvoj sindikalizma kao još jedan od problema u trenutnoj kampanji vidi odsustvo prave javne debate. „Inteligencija ćuti, a sve se svodi na javno oglašavanje ’baba narikača’.“ Kao najbolji indikator odsustva kritičkog odnosa prema kampanji on ističe njeno predugo trajanje.  „Kod nas kad traje kampanja život staje. Ona utiče na dve petine izbornih građana koji su povremeno participienti ili apstinenti“, smatra Mihailović.

Đorđe Vuković iz CESID-a, govoreći o državnoj upravi, ukazao je na preveliki broj izbornih organa. Dok u drugim državama samo jedno telo vrši sve izborne nadležnosti, u Srbiji  postoji njih šest.  „Neophodno je promeniti način vođenja biračkog spiska i uspostaviti civilni registar – jedinstvenu bazu podataka, izmeniti način glasanja tj. omogućiti građanima da se izjašnjavaju van glasačkog mesta i, konačno, napraviti razliku između birača i državljana“, zaključio je on.