Monitoring medija u izbornoj kampanji

„Mediji su posustali  u svojoj ulozi društveno odgovornog aktera. Stavovi koji će biti ovde izneti nisu samo indicije, već predstavljaju realno stanje stvari”, istakla je Aleksandra Popović ispred Fondacije Konrad Adenauer, koja je organizovala monitoring medija tokom protekle predizborne kampanje. Tri monitoring tima sastavljena od studenata Fakulteta političkih nauka pratila su političke partije i njihove lidere u štampanim, onlajn i elektronskim medijima. Njihovi koordinatori bili su prof. dr Miroljub Radojković, Tamara Skrozza, Marko Nedeljković i Senka Ignjatović, a svoje analize, zaključke i zapažanja izneli su na press konferenciji u Medija Centru.

„Ako sam bila neodlučan birač, ni posle 6. maja nisam bila ni malo pametnija”. Na taj način je kampanju u štampanim medijima opisala Tamara Skrozza. Njen tim studenata analizirao je zastupljenost tema, kvalitet i upotrebu intervjua, stepen ravnomernog prisustva stranaka u dnevnim novinama Blic, Politika, Press, Danas, Kurir i Novosti.  Od 54 intervjua nije postojao jedan koji bi mogao da se oceni najvišom ocenom posmatrajući njegovu upotrebnu vrednost, a problematične teme, poput ekonomije, privrede, Kosova, Evropske unije, bile su prisutne samo kada ih političar sam spomene.  „Ni u jednoj prilici se nije dogodilo da neka od tema stvarno bude tema. One su se pojavljivale samo kao spomen u tekstovima, a najzastupljenije su bile priče o postizbornoj matematici i koalicionom potencijalu”, zaključuje Skrozza.

Kampanja u Srbiji se prvi put vodila i na društvenim mrežama. Marko Nedeljković, koordinator tima koji je pratio aktivnosti stranaka na društvenim mrežama, istakao je da su partije u onlajn sferi zaboravile na one zbog kojih su prisutne u ovoj novoj političkoj areni, na građane. „Propuštene su dve osnovne prednosti – da se ostvari veći uticaj građana u donošenju političkih odluka i da se obezbedi dodatan broj glasova”, navodi Nedeljković i dodaje da se najveći udeo sadržaja koji su partije plasirale odnosi na sopstvenu stranku, a najmanji na građane. Kao dobru stvar ove kampanje naveo je  to da na društvenim mrežama nije bila izražena negativna kampanja. Sve partije su imale najveći udeo afirmativnog sadržaja.

Kritiku televizijskog programa izneo je prof. dr Miroljub Radojković. „Profesiju bih ocenio kao manifestaciju autocenzure prema onima koji su bili na vlasti i preventivne autocenzure, jer se nikada ne zna ko će doći na vlast”, objasnio je on i dodao da se komercijalne televizije najviše „raduju” izborima, ali su one ove godine ostale hendikepirane zbog obavezujućeg uputstva RRA.

Monitoring televizije bio je podeljen na tri segmenta – informativni program, reklame i političke emisije. „Karakteristično za vesti je postojanje vidno označenog dela posvećenog izborima. U tom delu informativnog programa zastupljene su sve partije, dok je van izbornog bloka uočljivo korišćenje javnih funkcija  i pseudodogađaja za promociju partije”, rekla je Marija Đoković, predstavnica tima koji je pratio vesti. Kada je reč o reklamama, dužina trajanja bila je u skladu sa Obavezujućim uputstvom Republičke radiodifuzne agencije. Vinka Marinović, jedna od studentkinja koja je pratila političko oglašavanje, naglasila je da su „negativne reklame prvi put su potpisane od strane partija. Na negativnu kampanju konkurenata odgovaralo se u kratkom roku, tako da su u toku kampanje ubrzano kreirani spotovi kao odgovor na napad političkog oponenta.” O ulozi novinara za vreme predizborne kampanje govorio je Luka Ličina. „Analizirajući političke emisije, stekli smo utisak da ne zauzimaju kritički stav. Dozvoljavaju prenošenje promotivnih sadržaja, a odstupaju od svoje kontrolne uloge i analitičke funkcije. Debatovanje je svedeno na vrlo površan nivo, a novinari podsećaju na moderatore“, zaključio je on.