Radiodifuzija u Srbiji – sadašnjost i budućnost

Postavljeno 25/06/2012 @ 10:45 u kategoriji Konferencije

„Radiodifuzija u Srbiji – sadašnjost i budućnost“, tema je naučne konferencije održane na Fakultetu političkih nauka. Desetogodišnjica od donošenja Zakona o radiodifuziji bila je povod ovog naučnog skupa, na kome se raspravljalo o dosadašnjoj primeni ovog zakona, kao i predlogu novog koji treba da uđe u proceduru.

„Ideja je da ljudi koji se bave naučnim radom u ovoj dinamičnoj oblasti medija raspravljaju o primeni zakona i predlozima za novi, sa tri aspekta pravnog, tehnološkog i programskog“, istakao je prof. dr Rade Veljanovski.

Programski  aspekti elektronskih medija u novom tehnološkom dobu

O radiju u novim tehnološkim uslovima i inflaciji produkcije i deflaciji kvaliteta, govorila je prof. dr Mirjana Nikolić. Ona je istakla da mnogi tekstovi glorifikuju mogućnost novih medija, ali ne obraćaju dovoljno pažnu na to koliko se efikasno oni upotrebljavaju. ,,Neosporno je da oni imaju budućnost, ali moramo znati kako na najbolji način da iskoristimo sve te mogućnosti koje novi mediji nude”, rekla je profesorka Nikolić. Ističući radio kao medij koji je ispoljio globalne tendencije i pre pojave globalnih medija, dodala je da tek sa novom tehnologijom možemo maksimalno iskorititi sve njegove kapacitete. ,,Kada bi se radio služio svim svojim mogućnostima danas, mogli bismo pričati o novom pojmu- internet radiju, mediju koji se fundamentalno razlikuje od tradicionalnog”, zaključila je profesorka i pomenula da su za bagatelisanje etrom i novim tehnologijama glavni krivci neobrazovani medijski radnici i vlasnici medija.

Na temu  „Mogućnost događanja haos scenarija u radio-difuziji Srbije“ izlagao je  prof. dr Miroljub Radojković. On je istakao da su klasični mediji pretrpeli uticaj interneta, a da je globalizacija ovog novog medija uticala na raspadanje masovne publike. „Internet stvara jednu novu vrstu publike, koju nazivamo unakrsna publika koja koristi internet po sopstvenom nahođenju. On ubija klasične medije  u kojima se nalazi i radio koji se sluša po sopstvenom izboru korisnika“, rekao je prof Radojković i zaključio da se radio spasava na svoj način, time što je jeftin i široko rasprostranjen.

Dr Dubravka Valić-Nedeljković, profesorka Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, govorila je na temu „Transformacija državnocentrične Radiotelevizije Novi Sad u Javni servis Vojvodine“.  Profesorka je govorila o projektu Novosadske novinarske škole, u okviru koga se radi jedanaesti ciklus monitoringa medija. Oblasti koje su praćene u okviru projekta su predizborne kampanje, zatim informativne emisije, sadržaji iz kulture, specijalne emisije, multikulturalni pristup sadržaju, kao i jezički standardi. „O rezultatima monitoringa mi diskutujemo sa urednicima i novinarima Javnog servisa, a uspeli smo da negujemo dobru komunikaciju sa auditorijumom, po uzoru na BBC.“

„Sa novim tehnologijama dolazi novo doba. Treba još više govoriti o religijama i tražiti simbiozu sa medijima. Verski radio danas ima veoma značajnu ulogu”, započeo je svoje izlaganje prof. dr Zoran Jevtović. On se osvrnuo na vreme komunizma u bivšoj SFRJ, kada crkva nije bila prisutna u javnosti, sve do demokratskih promena. Zakonom o radio difuziji iz 2002.godine, ona je počela otvoreno da promoviše svoje aktivnosti. Profesor Jevtović je zatim govorio o situaciji u Nišu i tamošnjoj stanici „Glas” i pristupima kojima verski radio može da privuče publiku. On je naveo da funkcionalistički pristup odlikuje program lakog sadržaja koji ima za cilj širi auditorijum. Sa druge strane, misionarski pristup propagira hrišćanstvo i obraća se onima koji žele dobar, duhovni radio program. „Na osnovu istraživanja koje smo radili, većina se izjasnila kao da želi da na programu tog tipa sluša kvalitetan duhovni sadržaj. Crkveni programi imaju prazan prostor, rešenje je da se približite svojoj ciljnoj grupi”, zaključio je profesor koji je govorio na temu perspektiva verskog radija u Srbiji.

Tatjana Kankaraš , studentkinja master studija Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, govorila je na temu Položaj mladih u programima republičkog javnog servisa. Ona je je svoju analizu podelila na dva dela, emisije za mlade i centralne informativne emisije. Emisije za mlade su uglavnom  snimljene, imaju priloge, obrađuju društvene teme i ali termin njihovog prikazivanja je nepovoljan. Dok je u centralnim informativnim emisijama mali broj priloga posvećen mladima.  „ Republički javni servis stvara sliku mladih kao neobrazovanih, i oni koji diskriminišu druge, ali postavlja se pitanje da li su to mladi u Srbiji,“ istakla je Tatjana Kankaraš.

Prof. dr Dobrivoje Stanojević govorio je na temu „Stilsko – retorički aspekti emisije ’Buđenje’ Prvog programa radio Beograda“. Profesor je analizirao savremene kvalitativne jezičke promene u elektronskim medijima i istakao dominantnu nekonvencionalnost, žargonski jezik, kao i erističku snalažljivost. „Danas jezik neguju informativne, kulturne i obrazovne emisije, a Javni servis ima obavezu da to čini uvek. U emisiji ’Buđenje’ uočljivo je maksimalno prilagođavanje žargonu, sa visokim nivoom opuštenosti i improvizacije, a negativno je  ismevanje akcenatske norme“, smatra profesor Stanojević. Slušaoci žele dobar akcenat, intonaciju i dobru dikciju, a bolje obrazovanje i pripremanje svih koji rade u medijima tome mogu da doprinesu.

Radio-difuzija u novoj tehnološkoj eri

O digitilaziciji tradicionalnih medija u Srbiji, govorio je doc dr Dejan Pralica sa Odseka za za medijske studije iz Novog Sada. On je izneo rezultate istraživanja po kojima  broj tesktova na temu digitalizacije konstantno  raste od 2009. do 2011. „Međutim, mediji izveštavaju na trivijalan način. Ni u jednom tekstu nije konsultovan ekspert iz ove oblasti, već su sagovornici uglavnom bili političari“, istakao je dr Pralica. Iako je digitalizacija najavljena za 2012. odložena, Srbija ima vremena do 2015. da završi ovaj proces. Po mišljenu dr Pralice to nije loše jer omogućava veće istraživanje novih mogućnosti sadržaja i programa. „Potrebno je da novinari više pažnje posvete ovom fenomenu, jer je digitalizacija tekovina savremenog doba i od toga ne treba bežati“, zaključio je Dejan Pralica.

Mr Ana Milojević predstavila je prikaz poslednjih indikatora slušanosti radio stanica u Srbiji i na osnovu toga je govorila o budućnosti srpskog, komercijalnog radija. Istraživanje je bazirano na studiji slučaja četiri stanice iz različitih oblasti Srbije – Radio S, Radio 021, City radio i Radio Ozon. Analizirane su strukture ovih medija, njihovi problemi i planovi za dalji period. „Kao zajednički problemi primećeni su loš regulatorni okvir, nelojalna konkurencija i finansijske poteškoće, a svoj napredak vide u novim medijima i društvenim mrežama“, naglasila je Ana Milojević. Iako je digitalni radio daleko od Srbije i ne govori se toliko o tome, predviđanja nisu pesimistična. „Kada je reč o radiodifuziji i budućnosti ovog medija, najnoviji indikatori slušanosti nisu zanemarljivi i jasno pokazuju da radio i te kako živi i sluša se u našoj zemlji“, zaključila je ona.

Pravni aspekti razvoja radio-difuzije

Osvrćući se na obeležavanje desetogodišnjice  donošenja Zakona o radiodifuziji, prof. dr Snježana Milivojević iznela je stav da u protekloj deceniji medijske tranzicije Srbija stoji u mestu. „Tehnološki razvoj u Evropi je dramatično promenio medije, što nije slučaj sa socijalnim i kulturnim okolnostima u Srbiji. Tehnologija je pitanje na koje zemlje u regionu nemaju odgovor, i zato, uprkos donetim zakonima, kod nas i dalje postoji nezadovoljstvo kvalitetom medijskog rada“, smatra profesorka Milivojević.  Ona dodaje da razlog slabog napretka naše zemlje leži i u istorijskoj činjenici da je nedemokratski režim ostavio posledice na medijsku sliku. Takođe, novinarska kultura u Srbiji nije izrasla na pretpostavkama objektivnosti, već je pristrasna, i takvo stanje je teško promeniti. „Činjenica da mi menjamo tehnologiju je mnogo više od verbalnog zahteva i neophodno je razumevanje države za ovaj problem“, zaključila je ona.

„Nezavisne TV produkcije su važne jer su devedesetih godina doprinosile demokratizaciji zemlje, omogućujući da se čuje glas koji je bio drugačiji od od tadašnjeg režima“, rekla je mr Aleksandra Krstić, osvrnuvši se na odnos nezavisne produkcije i radiodifuzije. Ona je ukazala na činjenicu da je budućnost nezavisnih TV produkcija u Srbiji neizvesna, jer im emiteri plaćaju sa velikim zakašnjenjem, očekujući od produkcija besplatan program. Nezainteresovanost medija za emitovanje, kao i uticaj ekonomske krize, glavni su razlozi za pad poslovanja, smatra ona. „Većina komercijalnih TV produkcija nije koncentrisana na naučno – obrazovne sadržaje, već se sve više okreće zabavnim, koje su znatno jeftinije i imaju konkretnu nameru da zarade novac“, istakla je Aleksandra Krstić.

O problemima Zakona o radiodifuziji govorio je doc. dr Dejan Milenković, koji je ukazao na suštinsko pitanje koliko politička moć ima uticaja na zakonodavstvo u okviru radiodifuzije. „Prilikom koncipiranja Zakona, mi smo imali pogrešne percepcije zasnovane na mišljenju da se političari više neće mešati u oblast radiodifuzije, kao što su to činili pre 2000. godine“, napomenuo je Milenković. Indikatori Zakona pokazuju da je postavio visoke standarde, koji se zbog nedostatka političke volje ne mogu sprovesti, naglasio je jedan od članova radne grupe koja je radila na izradi Zakona. „Jedino ako političari dopuste da se realizuje zacrtano, Zakon će biti moguće implementirati“, zaključio je Milenković.

Prof. dr Rade Veljanovski osvrnuo se na neophodnost izmene Zakona o radiodifuziji, i njegovom prilagođavanju evropskom regulatornom okviru. „ Nema zakona koji je toliko dobar da može večno da traje, a posebno zakon koji reguliše radiodifuziju, oblast koje se konstantno menja“, rekao je profesor. Jedan od razloga za izmenu Zakona je razdvajanje prenosa signala od produkcije programa, a promene bi trebalo da donesu bolje definisanje elektronskih medija, utvrđivačke odgovornosti, ali i izboru članova regulatorne agencije, smatra gospodin Veljanovski. „Svi članovi regulatorne agencije bi trebalo da se biraju na  osnovu javnog konkursa, a insistiranjem na njenom odgovornijem radu, ne smanjuje se njena nezavisnost“,  ukazao je prof. dr Veljanovski.

O nesaglasnosti Zakona o elektronskim komunikacijama sa Ustavom Republike Srbije, govorila je mr Irina Milutinović. „Krajnje je sporna nadležnost bezbednosnih agencija da bez sudskog naloga prate kada i kako građani komuniciraju preko elektronskih medija“, rekla je Irina. Uprkos obavezi o transparentnosti ovih podataka, retko koja institucija je objavila koliko građana je bilo suočeno sa prisluškivanjem komunikacije preko elektronskih medija, nastavila je ona. „Nedostatak političke volje je glavni razlog što se reforme u sektoru medija ne sprovode konsekventno i dosledno“, zaključila je Irina Milutinović.


Tekst preuzet sa: Fakultet političkih nauka: http://test.fpn.bg.ac.rs

Link do teksta: http://test.fpn.bg.ac.rs/2012/06/25/radiodifuzija-u-srbiji-%e2%80%93-sadasnjost-i-buducnost/

Copyright © 2010 Fakultet Političkih Nauka. All rights reserved.