Ko je vlasnik novinarstva u Srbiji

Postavljeno 02/07/2012 @ 11:41 u kategoriji Konferencije

Na konferenciji pod nazivom „Ko je vlasnik novinarstva u Srbiji”, koja se održala na Fakultetu političkih nauka, predstavljeni su rezultati naučno istraživačkog projekta „Profesija na raskršću – novinarstvo na pragu informacionog društva”, koji je sproveo Centar za medije i medijska istraživanja Fakulteta političkih nauka. Istraživački tim činili su prof. dr Snježana Milivojević, koja je ujedno i rukovoditeljka projekta, zatim, prof. dr Miroljub Radojković, mr Ana Milojević, mr Aleksandra Krstić, mr Aleksandra Ugrinić i mr Marijana Matović. Cilj ovog projekta bio je da se dođe do odgovora na pitanje na koji način vlasnici medija u Srbiji pružaju strukturni okvir za transformaciju novinarske profesije i kako odgovaraju na izazove koje pred njih stavlja brzi razvoj novih tehnologija.

Konferenciju je otvorio prof. dr Ilija Vujačić, koji se zahvalio istraživačkom timu na profesionalnom vođenju jednogodišnjeg istraživanja. On je istakao da je FPN vodio ovaj projekat i dodao: „Dobro je što ovako nešto postoji i na ovaj način Fakultet pokazuje da brine o svojoj profesiji i usavršavanju kadrova.” Otvaranju je prisustvovala i Bojana Radovanović, koja je deo Regionalnog programa podrške  istraživanju u oblasti društvenih istraživanja na Zapadnom Balkanu. Ona je rekla da je cilj ovog programa podrška i promocija društvenih fakulteta. „Mi pružamo finansijsku podršku ovakvim istraživanjima, organizujemo seminara i organizujemo saradnju u regionu”, objasnila je i dodala da je poenta da rezultati ovakvih istraživanja dobiju svoju primenu u praksi. „Ovo istraživanje je sprovedeno na dva nivoa, kvalitativno i kvanititativno i cilj ove konferencije je da prikažemo rezultate, a da kroz dalju raspravu ocenimo kakva je budućnost i sudbina medija u Srbiji”, rekla je prof. dr Snježana Milivojević. Ona je istakla da danas treba više obratiti  pažnju na menadžere medija, a ne samo na vlasnike, pošto su oni ti koji su poznati javnosti.

Na prvom panelu, na kome se raspravljalo o medijima u javnom vlasništvu, govorili su prof. dr Miroljub Radojković, Nedim Sejdinović iz Nezavnisnog udruženja novinara Vojvodine, Jovanka Marović sa Radio televizije Kragujevac i Dušan Radulović da Radio Beograda.

Prof. dr Miroljub Radojković je objasnio da je istraživanje je sprovedeno u štampanim i elektronskim medijima, lokalnim, regionalnim i nacionalnim. Najviše pažnje je posvećeno privatizaciji medija u poslednjih nekoliko godina. On je istakao da rezultati pokazuju da su iskustva sa privatizacijom jako loša. „U onim medijima gde je država vlasnik, imate nagomilavanje kadrova, vlasnici i suvlasnici žive lagodno, a broj zaposlenih je ogroman. Samo u Javnom servisu zaposleno je preko 1200 ljudi, od kojih samo 450 čine novinari i saradnici, a od toga pola zaposlenih rade razne administrativne poslove, bez kojih bi mediji mogli da posluju“. On je dodao da se ovaj problem ne može tako lako rešiti, jer ne možete nekome dati otkaz bez pravnog obrazloženja. Iz tog razloga se privatizacija hvalila, a i sami menadžeri kažu da bi se privatizacijom mogao rešiti viška kadrova. „Na papiru stoji da je u medijima zaposlen veliki broj ljudi, ali na izvršetku zadatka ih je jako malo. Zato je sada sve više novinara koji rade honorarni posao, jer samo na taj način oni mogu da cirkulišu i da se usavršavaju. Samo na RTS u imate 580 honararaca“, objasnio je prof. Miroljub Radojković. Istraživanje je pokazalo i da je jedino Pink, od televizija sa nacionalnom frekvencijom, ostvario neki prihod u poslednjoj godini. Ostali mediji su ili na gubitku ili na pozitivnoj nuli, i iz tog razloga mediji ne mogu da ulažu u tehnološki razvoj. Elektronski mediji su delimično otvoreni za umreženo novinarstvo, ali u Javnom servisu ovo važi samo za veb stranicu,  „Kada  govorimo o interakciji sa publikom, menadžeri su protiv toga, jer, kako kažu, uglavnom se komentari svode na raspravu između članova političkih stranaka“, zaključio je prof. Miroljub Radojković.

„Sama činjenica da se podaci iz dana u dan menjaju, medijska scena je u haosu, pa je utoliko teže odrediti šta treba uraditi, da bi se to stanje popravilo“, rekao je Nedim Sejdinović iz Nezavisnog društva novinara Vojvodine. On je istakao da su neki od glavnih problema medija neusklađenost zakona koji definišu medijsku scenu, netransparentnost finansiranja medija, gomilanje medija tokom devedesetih, ekonomska kriza, nove tehnlonogije, koje nude nove mogućnosti za one koji su ih prihvatili i gašenje lokalnih i regionalnih medija. „Odgovornost za ovakvo stanje u medijima snosi država, ali ipak, smatram da su vlasnici novinarstva u Srbiji ipak političke partije“, zaključio je Nedim Sejdinović.

Jovanka Marović, sa RTV Karagujevac, započela je svoje izlaganje konstatacijom da se mediji u Srbiji nalaze u jako turbulentnom periodu. Ona je istakla značaj lokalnih i regionalnih inicijativa i neophodnost kreiranja regionalnih javnih servisa, kako bi sadržaji u medijima zadovoljio interese na lokalnom nivou. Taakođe, naglasila je da je od velike važnosti da grad i vlasnik medija treba da budu u dobrim odnosima, i da se međusobno usaglašavaju, zarad dobrobiti lokalne zajednice. Regionalni mediji su važni jer se fokusiraju na komunalne, socijalne i kulturno – obrazovne probleme, koje su aktuelne samo u lokalnim mestima. „Prvi korak u našim naporima za izgradnju regionalnog javnog servisa je Medijska strategija, koja sadrži skup uslova, koji se moraju ispuniti kako bi se servis formirao“, zaključila je Jovanka Marović.

Dušan Radulović, sa Radio Beograda, izrazio je zabrinutost što društvene mreže postaju aktuelniji izvor informacija, od tradicionalnih medija. „Danas, možete na telefon da dobijete sliku nekog svrgnutog lidera par minuta pošto se to desi. Tek nakon nekog vremena, dolaze profesionalni novinari koji izveštavaju o tome, ali tada vest gubi na atraktivnosti“, objasnio je i dodao da je sve više neobrazovanog kadra, koji se školuje na raznim privatnim fakultetima. Takođe, Javni servis ima veliki problem sa finansiranjem, jer za razliku od privatnih medija, vremenski prostor za reklamiranje je mnogo manji. „Mi moramo da apliciramo za aktraktivne prenose raznih sportskih takmičenja i slično, kako bismo stvorili prostor za reklame“, dodao je Dušan Radulović.

Na drugom panelu „Izazovi za novinarstvo: mediji u privatnom vlasništvu“ govorili su prof. dr Snježana Milivojević, Vukašin Obradović, predsednik  Nezavisnog udruženja novinara Srbije, Ljubica Marković, direktor i jedan od vlasnika novinarske agencije „Beta“ i Dragoljub Živković, glavni i odgovorni urednik nedeljnika „Vreme“.

Prema rečima prof. dr Snježane Milivojević, analiza i klasifikacija medija u privatnom vlasništvu je izvršena na osnovu pet indikatora: tehnološka opremljenost, profesionalni resursi, ekonomski položaj, stepen umreženosti u novinarstvu i odnos prema državi. Istraživanje je pokazalo da su komercijalni mediji dinamičniji i da su se bolje prilagodili digitalnom dobu od državnih medija. „Kada razvijaju strategiju preživljavanja, elektronski mediji to rade na uštrb novinarstva potencirajući zabavne i komercijalne sadržaje. Štampani mediji su se bolje snašli pred izazovima digitalizacije“, istakla je prof. Milivojević. Prema navedenim indikatorima izdvojila su se četiri modela medija: mediji tehnološki lideri, mediji koji nemaju dobru tehnološku adaptiranost, mediji sa bazičnom tehnološkom opremljenošću i mediji sa neizvesnom budućnošću. Komercijalni mediji imaju otvoreniji odnos prema umreženom novinarstvu i očekuju paternalističku ulogu države, koja će im obezbediti fondove, olakšice i stimulativne mere. „Gotovo je nesporno da svi komercijalni mediji žele relaksiranu regulativu, ali niko ne vidi državu kao finansijera, za razliku od javnih medija“, zaključila je prof. Snježana Milivojević.

„Ne treba da bacamo kamenje na vlasnike privatnih medija, jer, plašim se, pogodićemo metu, a promašiti sve ostalo“, rekao je Vukašin Obradović, predsednik NUNS-a. On je naglasio da privatni mediji nisu hteli sebe da dovedu u položaj u kome se nalaze, već da je njihov ključni problem u sistemu koji se zasniva na kontroli novca i koji na taj način savršeno funkcioniše. „Sloboda medija i kvalitet novinarstva meri se veličinom prostora finansijskih sredstava, a na vlasnicima je da ta pravila prihvate ili da zatvore medije“, objasnio je Obradović.

Ljubica Marković, direktor novinske agencije „Beta“ je na praktičnom primeru pokazala kako jedan privatni medij preživljava već dvadeset godina. „Finansiranje ove agencije je funkcionisalo dobro do 2008. godine, kada je, zbog posledica ekonomske krize, veliki broj medija bio prinuđen da odustane od plaćanja usluga“, dodala je direktorka Bete. Pored finansijskog kapaciteta, kao dodatni problem javlja se ekonomska i tehnološka tranzicija i neregulisanje zakonskog okvira. „Državni mediji ne treba da postoje, već bi svi trebalo da budu komercijalni mediji i da posluju u skladu sa zakonima i kodeksima“, navela je Ljubica Marković.

Iznoseći svoje mišljenje sa pozicije urednika nedeljnika „Vreme“, Dragoljub Žarković istakao je da su mediji taoci državnog oglašavanja, a ne ekonomskog resora. Tome je doprinelo to što je država jedan od najvećih oglašivača u štampi. „Svoj opstanak štampani mediji,vide u uvođenju nove tehnologije, za čiju je primenu potrebno, pored profesionalnog znanja i stručnog usavršavanja, izdvojiti i velika novčana sredstva“, zaključio je Žarković.

Izvestaj Publikacija – Profesija na raskrsu 2012


Tekst preuzet sa: Fakultet političkih nauka: http://test.fpn.bg.ac.rs

Link do teksta: http://test.fpn.bg.ac.rs/2012/07/02/ko-je-vlasnik-novinarstva-u-srbiji/

Copyright © 2010 Fakultet Političkih Nauka. All rights reserved.