Studije kulture i medija

  • Studijski program: Doktorske studije politikoloških nauka – Studije kulture i medija
  • Vrsta i nivo studija: doktorske akademske studije
  • Nastavnici: Đorđević J. Jelena, Miroljub J. Radojković
  • Broj ESPB: 10
  • Status predmeta: Obavezni
  • Broj časova aktivne nastave predavanja: 5 SIR: 2
  • Metode izvođenja nastave: Predavanja i vežbe
  • Skinite specifikaciju predmeta

Cilj Predmeta

Ovaj predmet treba da upozna studente sa različitim tumačenjima kulture u okviru dominantnih teorijskih i filozofskih pravaca 20 veka.Time se ulazi u probleme ontološkog statusa kulture, odnosa između kulture i društva, problema vrednosti,odnos između kolektivnog i individualnog, autora i publike,slobode i uslovljenosti, monizma i pluralizma, odnosa elitne i popularne kulture, statusa medija i medijske kulture, i promena u svim nabrojanim domenima koje nastaju u informacionom društvu koje se oslanja na virtuelno komuniciranje. Teorijski pristupi biće stavljeni u kontekst društvenih i kulturnih promena tokom 20. i 21. veka koje su podsticale teorijsko promišljanje i usložnjavale koncepte kojima treba zahvatiti svu složenost savremene kulture komunikacione prakse.

Ishod Predmeta

Ovaj predmet daje fundamentalna teorijska znanja bez kojih je danas nemoguće razumeti probleme kulture. Kultura je jedan od centralnih pojmova savremene društvene teorije kroz koju se prelamaju ekonomske, socijalne, simboličke, tehnološke i političke dimenzije savremenosti. Koncept kulture u okviru ovih studija ima najšire moguće značenje što znači da obuhvata ono što se uslovno naziva visokom kulturom kao i svakodnevni život, običaje, vrednosti, probleme identiteta, interkulturalnosti i multikulturalnosti a sve u posrednoj ili neposrednoj vezi sa konvergencijom masovnih medija i telekomunikacija što menja prirodu društva 21. Veka. Teme koje se obrađuju zahvataju široki spektar problema koji se u konstelaciji sveta u kome živimo postavljaju, ne samo kao predmet teorijskog istraživanja, već kao realnost života pojedinaca, stvaranja novih kolektiva kao virtuelnih zajednica i socijalnih mreža, što treba razumeti i na njih  uticati. Dakle, ovaj predmet treba da otvari različite perspektive i puteve za svako pojedinačno interesovanje i pravac istraživanja budućih doktoranata kao i za njihovu participaciju u “realnom” životu.

Sadržaj Predmeta

Teorijska nastava:

Situiranje kulture; kontekstualna uslovljenot pojma; društvene promene i kultura; definisanje distinktivnih i međuzavisnih pojmova elitne, masovne, narodne, popularne i medijske kulture; genaza odnosa među njima u kontekstu društvenih, ekonomskih, tehnoloških i političkih promena; od  kulturne kritike do studija kulture; tretman medijskih sadržaja kao robe i posledice po kulturu; pitanje identita u virtuelnom prostoru; interkulturalizam, multikulturalizam i hiperkulturalizam u virtuelnom prostoru. Osnovni teorijski pravci:funkcionalizam, psihologija-psihoanaliza, strukturalizam, simbolički interakcionizam, hermeneutika, kritička teorija, poststrukturalizam i postmodernizam kao filozofski i teorijski temelji savremenih pristupa kulturi. Postulati ovih pravaca značajni za istraživanje medija i medijske kulture kao i novih medija na Internetu. Posebne škole i pristupi izučavanju klasičnih i novih medija: hipodermički model, hegemnonski model, model koristi i zadovoljstva, raspodela publiciteta, kulturološki model i njihova veza sa “nosćim”filozofsko-terijskim pristupima.

Literatura

Osnovna:

  1. S. Frojd, Iz kulture i umetnosti, Matica srpska, Novi Sad 1966;
  2. K. G. Jung, .  K. G. Jung, Čovek i njegovi simboli, Narodna knjiga/Alfa, Beograd, 1996;
  3. B. Malinovski, Naučna teorija kulture, Kultura, Beograd 1970;
  4. B. Malinovski, Magija, nauka i religija, Prosveta, Beograd 1971;
  5. E. Dirkem, Elementarni oblici religijskog života, Prosveta, Bgd. 1982;
  6. K. Levi-Stros, Divlja misao, Nolit, Beograd 1966;
  7. M. Fuko, Reči i stvari, Nolit, Beograd 1971;
  8. Ž.F.Liotar, Postmoderno stanje, Svetovi, Novi Sad, 1980;
  9. K. Marks – F. Engels, Rani radovi, Kultura, Zagreb ,1953.;
  10. H. Markuze, Kultura i društvo, BIGZ, Beograd, 1977;
  11. Adorno i Hirkhajmer, Dijalektika prosvetiteljstva, Sarajevo, 1973;
  12. H.Markuze, Čovjek jedne dimenzije, Veselin Masleša, Sarajevo, 1966;
  13. E. D. Hirš, Načela tumačenja, Nolit, Beograd ,1983;
  14. U. Eko, Granice tumačenja, Paideia, Beograd 2001;
  15. E. Lič, Kultura i komuniacija, Prosveta, Beograd 1983;
  16. R. Bart, Književnost, mitologija i semiologija, Nolit, Beograd, 1971;
  17. E. Beti, Hermeneutika kao opšta metoda duhovnih nauka, Književna zajednica, Novi Sad, 1988;
  18. H. G. Gadamer, Istina i metoda, Veselin Masleša, Sarajevo, 1978;
  19. Đ. Šušnjić, Žetva značenja, Čigoja štampa, Beograd, 2005;
  20. V. Velš, Naša postmoderna moderna, IK Z. Stojanovića, Sremski Karlovci-Novi Sad, 2000;
  21. M. Epštejn, Postmodernizam, Zepter, Beograd, 1998;
  22. Ž. F. Liotar, Postmoderno stanje. Svetovi, Novi Sad, 1998;
  23. J. Habermas, Postmetafizičko mišljenje, Beogradski krug, Beograd, 2002;
  24. Daglas Kelner,Medijska kultura,Klio, 2004.;
  25. A.Brigs i P.Kolbi, Uvod u studije medija, Klio, Beograd, 2005.

Ocena znanja

  • usmeni ispit 70;
  • seminarski radovi 30