Print

Početna Studije II i III stepenaDoktorske studijeStudije politikologijeIzborni blok 2 Teorija racionalnog izbora i politička ekonomija regulacije tržišta

Teorija racionalnog izbora i politička ekonomija regulacije tržišta

  • Studijski program: Doktorske studije politikologije
  • Vrsta i nivo studija: doktorske akademske studije
  • Nastavnici: Vasiljević A. Branko; Pavlović M. Dušan
  • Broj ESPB: 10
  • Status predmeta: Izborni
  • Broj časova aktivne nastave predavanja: 5 SIR: 2
  • Metode izvođenja nastave: Predavanja i vežbe
  • Skinite specifikaciju predmeta

Cilj Predmeta

Cilj predmeta je da uvede studente Fakulteta političkih nauka u osnovne koncepte racionanosti i teorije racionanog izbora, kao i analitičko uobličavanje promena savremenog kapitalizma u fundamentalnom odnosu slobodnog tržišta i državne regulacije. Termin „savremeni kapitalizam“ zamenjen je terminom „tržišni sistem“. Država postavlja samo osnove funkcionisanja tržišta, otklanja tržišne slabosti, reguliše i usmerava ekonomsku aktivnost, koristi se preduzetničkom ulogom, rukovodi socijalnom funkcijom. Veliki deo njenih aktivnosti je netransparentan. Stoga je nužno istražiti teorijske osnove regulatorne uloge države, kako bi se u stalnim tranzicionim procesima nacionalnih privreda otkrile mogućnosti podizanja efikasnosti alokacije resursa uz adekvatan naglasak na pravednosti raspodele.

Ishod Predmeta
Ishod kursa je bolje razumevanje procesa donošenja odluka u van- i institucionalnom kontekstu. Kurs je namenjen studentima Fakulteta koji imaju interes za produbljivanje teorijskog znanja, ali i onima koji žele da se bave političkom analizom utemeljenu u analizi ponašanja. Kurs omogućava podizanje sposobnosti teorijske analize procesa u savremenom kapitalizmu, kao i praktično razumevanje jedne od oblasti regulacije – finansijskog tržišta.

Sadržaj Predmeta

Teorijska nastava:

U prvom delu kursa studenti se upoznaju sa oruđem teorije racionalnog izbora kojima se objašnjava racionalno ponašanje. U prvom delu se takođe objašnjava kada ljudsko ponašanje nije racionalno. U drugom delu kurs studenti se upoznaju sa nekim klasičnim problemima koje teorija racionalnog izbora tvrdi da može da reši. Među njima su: teorija stranačkih koalicija (Riker), stranačka konkurencija (Dauns), društvena solidarnost, saradnja i kolektivna dobra (Hečer, Ostrom), problem kolektivnog delanja (Olson), pravedne raspodele (Rols, Haršanji), racionalnosti i poverenja (Gambeta i Hamil), nastanka državnih i demokratskih ustanova (Marč i Olsen, Miler, Pševorski). U drugom delu kursa obrađuje se: Tržišni sistem i regulacija. „Regulisani kapitalizam“?; Tržišna alokacija resursa. Problemi efikasnosti i pravednosti.; Netržišna alokacija resursa. Preduzeće, država, „političko tržište“, zajednička svojina.; Politička ekonomija regulacije. Izvorna i delegirana regulacija, samo-regulacija.; Problemi regulacije i nezavisnosti institucija (primer centralne monetarne institucije).; Case study: Regulacija finansijskog tržišta.

Literatura

Osnovna:

  1. Jon Elster: Objašnjenje društvenog ponašanja. (Neobjavljen prevod.);
  2. Endrju Hindmor: Racionalni izbor. (Neobjavljen prevod.);
  3. Radovi autora: Dž. Bjukenen, B. Vasiljević, Dž. K. Galbrajt, Dž. M. Kejnz, R. Kouz, O. Lange, M. Olson, A. Pigu, Dž. Rols, A. Sen, Dž. Stigler, M. Fridman, Fon Hajek, Dž. Štiglic, Dž. Šumpeter i dr.

Ocena znanja

  • usmeni ispit 40;
  • test 40;
  • seminarski rad 20